Примена псеудо-бемита у папирној индустрији?

Псеудо-белитје од уласка у дигитално доба класификовано у два типа: смолу и пигмент. Развој инкјет папира са усисном смолом ушао је у нову еру, као што је општа селекција слоја мастила упијајућег полимера који бубри, као што су: желатин, продаја хидроксиинкјет папира прве компаније Кодак, користећи своје снажно истраживање и развој пропил целулозе. Након што су добили капљице мастила на површини таквих премаза, програмери су били у могућности да развију папир за инкјет штампање слике високе дефиниције високе густине. Благо се шири и формира мрежу и увлачи капљице мастила.

Мастило за пигментно инкјет штампање, било да је на бази воде или на бази уља, тип слоја који апсорбује мастило углавном садржи специфичне пигментне честице, као што су: аморфна два вискозитета је веома мала, велика активност, млазница инкјет штампача веном силицијум диоксида, глиница итд., у премазу да се формира мрежа многих микрорупа, контрола убризгавања капљица мастила, свако убризгавање капљице мастила, адсорпција шупљине млазнице штампања мастила Ефекат синфиксације.

У глиници, мастило се убризгава од нуле, обично се састоји од И-АО. Користи се 80 до 200 микросекунди, тако да је активност инкјет у боји веома блиска оној макропора бемита. Али и-Ал,О након калцинације је висок. Када мастило стигне на штампани папир, потребно је даље истраживање како да се формира хомогени премаз дуж папира.